Nije dobro sve što je tuđe
PIŠE: Aleksandar VUKMIROVIĆ
Recimo, mi smo u Banjoj Luci brend, u Sarajevu onako, dok u Mostaru nismo nikako. Ovo je vrlo mala zemlja i jako je teško nekome ko dođe iz neke druge regije, kao što su npr. regije Sarajevo, Tuzla i druge. Bio sam u Americi i tamo se jedan brend rodi u New Yorku i ako je uspješan, on je za godinu brend u cijeloj državi, a kod nas ostaješ doživotno rob nekog tog lokalnog, to je, nažalost, teško prevazići.
Nemamo mi baš nekih velikih problema, mi smo totalno opuštena firma, nas ima petnaestak, to je neka mlada ekipa, dovodimo ljude sa fakulteta da rade kod nas. Nemamo klasičnih problema kao većina privrednika, naprimjer sa plaćanjem, kreditima, izvozom i tako to. Mi smo firma u usponu i hoćemo da u svakom dijelu BiH budemo poznati, da ljudima koji vole naše čajeve oni budu dostupni. To su naši jedini problemi.
Za sada smo fokusirani samo na BiH zato što smo mi četvrti brend po prodaji čaja u BiH, a prvi je Franck iz Hrvatske. Neobično bi nam bilo da sad nešto izvozimo u Hrvatsku, a na domaćem terenu smo gubitnici, to jeste četvrti. Mi sad intenzivno radimo na tome da budemo prvi u BiH i onda ćemo ići dalje. To je nekako jedino logično. Ljudi kod nas trče za tim izvozom i onda shvate nakon nekoliko godina rada da izvoze samo zato što imaju najnižu cijenu, onda dođe neko iz Ukrajine i kaže ja imam jeftinije. Dosta ljudi miješa izvoz sa prodavanjem po niskoj cijeni. Primjera radi, neko izvozi bukvu - pa naravno da izvozi kad je jeftiniji od nekoga iz Litvanije. Hajde budi heroj pa izvezi neki brend na kojem imaš zaradu, napravi nešto što ima uvećanu vrijednost, što ljudi vole.
Nećemo trčati za izvozom dok u BiH ne budemo brend broj jedan. Van pameti je da neko van BiH bude broj jedan po prodaji čaja u BiH. Mi radimo na tome da budemo broj jedan, a ne neko drugi. Ako ne možemo biti mi, neka bude neko drugi iz BiH. Sad je drugi Sefo čajevi i to je super. Međutim, kod nas vlada takvo mišljenje da je sve što dođe iz neke druge zemlje, dobro, a sve što je naše, to ne valja.
Ljudi razmišljaju tako da kod nas ništa ne valja. Ma kod nas je super, ali treba malo to posložiti, treba malo više novca. Treba htjeti da se uradi nešto. Ljudi kod nas razmišljaju tri minute uz kafu kako bi nešto mogli uraditi i onda kažu kako se to ne isplati, neće oni to da rade. Ali na kraju se isplati. Ako se nekome iz Argentine isplati da dođe ovdje da pokuša gurati svoje janjeće meso, kako se onda nama ne isplati? Ko je tu lud?
Mi bismo htjeli da nas ljudi vole. Naši planovi za narednih nekoliko godina su da nas ljudi u BiH prihvate, od Sarajeva, preko Kiseljaka, Viteza, Međugorja, Višegrada do Foče, da ne prave razliku po tome odakle smo.
Vispakova Zlatna džezva je broj jedan u Sarajevu, a u Banjoj Luci je nigdje, u Mostaru je isto nigdje, onda imaš brend iz Banje Luke koji pravi kafu - u Sarajevu je također nigdje. Čitava ta komunikacija je lokalna, a svi trebamo znati odakle dokle je BiH i da smo mi svi u jednoj zemlji. Ljudi se ponekad malo izgube, urade dobar posao na lokalnom nivou, ali kad to treba predstaviti nekome dalje, onda čitava priča propadne.
(Autor je direktor firme Plantago d.o.o.)
